Некад се захвалим Богу што нисам никад тренирао борилачке спортове. Имам осећај да бих у једном тренутку пребацио тотално у глави и ишао и одвртао лобање по граду. Ови афтераши би били први на списку. Истини за вољу, један од њих је био готиван, знамо се цео живот, ретардињо, воли пребацити, воли дрогу и алкохол више него леба, ал духовит до јаја. Једном је нешто ситно заглавио на Зеленгори и сећам се да су му донели печено пиле и пошто је био љут на цимере, пред свима га је набио на курац да остали не би тражили да једу. Ма легенда. Наравно, било је неизбежно да нам приђу, ипак се знамо цео

Био сам пре пар недеља на афтеру после сто година. Није био баш прави афтер, јер није било 10 ујутру, било је пола 3-3 и није био у смрдљивом дорћолском сутерену код неких уживалаца зла-зла мајица. Клинци су донели цео диџеј пулт на гајбу и било је 30ак неких готивних људи, неке знам цео живот, а неки су ми нови, за мене деца. Цео тај дан сам био на ногама, од девет ујутру, крстио сам другару ћерку и настојао сам да не загинем као стока, него да умерено конзумирам супстанце измењивања свести. У мом случају је то увек био алкохол и ако налети нека буксна. А и то гледам да буде пред фајронт.

Ивана сад вози такси и дошла је на задушнице са целом породицом. Океј лик заиста, вредна, хуманитарац онај прави, спашава живуљке, вози за џабе жене, жртве насиља, помаже циганима, цео гас. И даље немам појма јел воли мушкарце или женске. А и боли ме курац. Како време одмиче и како сам старији, рангирање жена за мене је ствар прошлости. Постоји само ,,видим ситуацију у којој ја то јебем" или апсолутно не. Јебига, Ивана је апсолутно не. Наствили смо да обилазимо породичне гробове, разбацане по целом гробљу, а први код улаза је била партизанска гробница, прадедин два рођени брат. Умро је у п